Finansije i Osiguranje - Srbija

Da li će Srbija “uskočiti u isti voz” sa Crnom Gorom za pristupanje Jedistvenom području plaćanja u evrima (SEPA)?

„Preduzeli smo sve neophodne mere kako bismo u što kraćem roku ostvarili brži i efikasniji platni promet sa Evropskom unijom i regionom”, poručili su iz NBS za EWB, odgovarajući na pitanje šta se čini da Srbija što pre pristupi SEPA, inicijativi Evropske unije koja je uspostavljena u cilju što jednostavnijih, bržih i jeftinijih bankovnih transfera novca.

Ta tema ponovo je došla u fokus javnosti kada je generalni direktor Direktorata Evropske komisije za susedstvo i proširenje Gert Jan Kopman, u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta ove nedelje, izrazio očekivanje da će Crna Gora, kao prva država sa Zapadnog Balkana, postati članica SEPA područja 1. januara 2025.

Kako tvrdi Kopman, Albanija i Severna Makedonija mogle bi da se ubrzo pridruže Crnoj Gori, dok su „Srbija i Kosovo takođe veoma zainteresovani za članstvo“, a nada se da neće proći ni mnogo vremena pre nego što Bosna i Hercegovina postane deo SEPA.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno, nakon susreta sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, da bez obzira na tehnička kašnjenja u pojedinim aspektima, poput SEPA, ostaje pri uverenju da je Srbija uspela da „uskoči u taj voz” i da će od 1. januara biti deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima.

SEPA je panevropska inicijativa, pokrenutu 2008, kojom se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, uz što je veće moguće smanjenje troškova. Prevashodno je bila osmišljena za tržište EU, ali sada obuhvata 36 država, a ne samo sve zemlje članice EU.

Okosnicu SEPA čini skup pravila i standarda za izvršavanje bezgotovinskih plaćanja. Da bi se neka od država priključila SEPA, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima EU u oblasti platnih sistema, a veoma važnu ulogu u takvom procesu imaju i nacionalne banke, koje u ime država, podnose prijavu za pristupanje država SEPA.

Prema analizama Svetske banke, kako iz NBS kažu za EWB, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU.

Postoji procena da, ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno plaćanja se digitalizuju za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.

“SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka i prema oceni Svetske banke ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana“, navode u NBS.

U Evropskoj komisiji kažu da države koje se prijave za priključenje SEPA moraju da pokažu da ispunjavaju kriterijume koje je postavio Evropski savet za plaćanja (EPC), uključujući usklađivanje sa odgovarajućim pravnim tekovinama EU u oblasti plaćanja, bankarstva i borbe protiv pranja novca.